Većina roditelja zaista ima "omiljeno" dete: Naučnici konačno potvrdili, a evo o kome je najčešće reč
Novo istraživanje potvrđuje da roditelji potajno često imaju "najdraže" dete, i da je to najčešće prva ćerka. Jedno britansko istraživanje pokazalo je da čak 74 odsto majki i 70 odsto očeva više dece iskazuje veću sklonost prema jednom od njih. A novija analiza istraživača sa univerziteta Brigham Young (BYU) ide korak dalje: određeni redosled rođenja i crte ličnosti češće vode do povlašćenog tretmana, piše Best Life.
Novo recenzirano istraživanje objavljeno u časopisu "Psychological Bulletin" zaključuje da su prvorođena deca, posebno ćerke, najizgledniji favoriti, naročito kada je reč o poverenju, autonomiji i kontroli. Drugim rečima, roditelji im češće popuštaju, daju im više slobode ili ih ranije puštaju da budu "svoji". Uz to, deca s "prijatnim" osobinama, poput saradljivosti i topline, takođe su visoko na listi. Voditelj istraživanja, profesor Aleks Džensen s BYU-a, upozorava da roditelji ponekad toliko žele da "sve bude jednako" da previde različite potrebe dece. Ne poručuje da bi roditelji trebali da se osećaju krivima, nego da rezultate istraživanja mogu da shvate kao podsticaj da primete gde mogu da budu pravedniji, bez preterivanja i drame.
Kako bi došli do zaključaka, istraživači su analizirali obrasce favorizovanja prema redosledu rođenja, polu, temperamentu i ličnosti na uzorku od 19.469 učesnika, prikupljenih iz više recenziranih časopisa i baza podataka. Na prvu bi moglo da se pomisli da su mlađa deca generalno češće miljenici, i zaista, mlađi su u proseku bolje pozicionirani. Međutim, rezultati su pokazali da prvorođeni, ćerke i društveno prijatna deca ipak u velikoj meri nadmašuju braću i sestre.
Kada je reč o davanju autonomije i kontrole, prednost često ide starijoj deci. A po osobinama, "savesna i prijatna" braća i sestre dobijaju povoljniji tretman, između ostalog i zato što, kako autori navode, savesnija deca ulaze u manje sukoba s roditeljima. Ipak, u ukupnom poretku, ćerke su ispale najpovoljnije ocenjene.
Džensen kaže da je mnogim roditeljima jednostavno lakše da se povežu s jednim detetom nego s drugim, zbog karaktera, redosleda rođenja, pola ili zajedničkih interesovanja. Ključ je, poručuje, osvestiti sopstvene obrasce i obratiti pažnju na to kako deca doživljavaju vaše reakcije, jer se i suptilne razlike mogu protumačiti kao favorizovanje.
Istraživanje upozorava da "manje favorizovana" braća i sestre mogu da imaju negativne razvojne posledice, uključujući lošije mentalno zdravlje i sklonost problematičnom ponašanju. Džensen dodaje da deca koja se kod kuće osećaju neželjeno ili zakinuto mogu to da pokazuju i van porodice, na primer u školi ili u društvu.
Savet je vrlo praktičan: pratite situacije koje deluju nepravedno. Deca će vam, kaže, jasno dati do znanja kad misle da nešto nije fer, a tada treba stati i poslušati. Ili dete nema širu perspektivu pa mu treba objasniti ili roditelj treba nešto da promeni u pristupu. Pritom je važno biti otvoren za ovu drugu mogućnost.
U takvim trenucima strpljenje je presudno, a jednostavni odgovori često najbolji. Ako vaše dete nije ono koje dobija više pažnje, Džensen preporučuje da svesno gradite odnos: provodite vreme zajedno i radite aktivnosti koje oboje volite. Odnos, zaključuje, traži vreme, a zajedničko vreme u različitim situacijama donosi niz pozitivnih učinaka.
(Kurir.rs/ Večernji.hr)
Video: Da li postoji prerano ili prekasno roditeljstvo